Kada me je glavni i odgovorni urednik ovog portala pozvao da pišem o filmovima, ja sam rekao ok. Preporučio mi je da u prvom pasusu uvek napišem kratak sinopsis filma, ja sam rekao važi. I sada sam se našao u problemu, jer mi se stvarno ne gazi preko groba velikog matematičara i pisca Luisa Kerola da pokušavam da prepričam o čemu se radi u Alisi u Zemlji čuda. Tako da, eto iskoristio sam prvi pasus, idemo dalje...

Tima Bartona svi volimo, to je fakat, njegovu ženu pogotovo, a ako niste sigurni zašto pogledajte je u ovom filmu. Nije seksi, ali glumi kul. Više nego kul. Naravno Bartona ne vole roditelji koji misle da pravi dečije filmove, pa odvedu decu u bioskop da gledaju Čarlijevu fabriku čokolade koja ima više burlesknih bizarnosti nego esid trip. Tako deca izađu istripovana, a roditelji zbunjeni. Takva je i Alisa.

Ne odstupajući od estetike koju je furao u svim dosadašnjim filmovima, Barton ne štedi specijalne efekte (posebno ako se isprsite za 3d projekciju), koji nam u potpunosti dočaravaju Alisin svet, bar kako ga je on zamišljao. Drugi plan je malo osakaćen. Izgleda kao nevešto napravljena igrica, ali ćete biti dosta fokusirani na šarolike likove, crvenu kraljicu i onu drugu, da biste gledali daleko u pozadinu. Džoni Dep nije razočarao, ali nije ni oduševio. Definitivni zamor materijala na polju "uvrnutih" likova, koji ga prate od početka saradnje sa Bartonom, su doveli do toga da se sada samo pitamo kako će izgledati sledeća Depova perika i šminka.

Zlostavljanje Alise na velikom platnu je oduvek bilo zanimljivo rediteljima, tako da i Bartonov film po pitanju same priče ne donosi ništa novo, sem mog dubokog razočaranja da je zec sa satom gurnut u zapećak i samim tim tenzija naglo opada u odnosu na knjigu. Na početku priče ima i nekih novina, ne bih da vam otkrivam, ali ako idete da gledate ovaj film ne očekujte mnogo više od stare priče i novog testa 3d tehnologije i njene isplativosti u odnosu na DivX kopije.