Nova adaptacija Šerloka Holmsa nas vodi u srce Londona, gde ovaj promućurni privatni detektiv u pratnji kalauza Votsona privodi pravdi okorelog kriminalca Blekvuda, radog korisnika crne magije.  Posle uspešnog vešanja ovog okultaša, Šerloku na gajbu upada nikad preboljena ljubav Ajrin, u isto vreme kada mu saopštavaju da je Blekvudova nadgrobna ploča slomljena, a kovčeg prazan...

Dosta se polemika vodilo u filmofilskim krugovima oko ovog hita. Njih su vodili prekaljeni fanovi Gaja Ričija, reditelja ovog ostvarenja, za koga jesu ili nisu očekivali da se otisne u ovoliko komercijalne vode. Zatim se diskutovalo akciono okruženje u koje je smešten ovaj, sada već klasični heroj, za koga smo navikli da probleme rešava sivom masom, a ne mišićnom i šutiranjem protivnika u međunožje.

Bilo kako bilo, konačno sam skupio slobodnog vremena da podgledam ovaj film i sa vama podelim mišljenje. Robert Dauni Džunior, pravi tumač ovako kreiranog lika, je pravi izbor za osobenjaka koga odlično portretiše u ovom ostvarenju. Nije nam najjasniji bio koncept previše dinamičnog Šerloka Holmsa i samim tim nam je umanjeno strahopoštovanje kada ga vidimo kako se znoji i trči, sa mukom obija brave, mlati se sa kojekakvim londonskim šljamom i baca se u stranu na svakih tri minuta u strahu od eksplozija koje ga prate u stopu.

Scenaristi su rešili da ništa ne prepuste slučaju, pa su ideju da se Votson ženi i seli iz njegovog i Šerlokovog stana, prebacili u jednu dosadnu i zamornu priču, po kojoj je Holms toliko ljubomoran da se s vremena na vreme zapitamo da nisu njih dvojica bili u vezi. Za to vreme, ovaj nadasve čudan lik kao da zaboravlja da produbi odnos sa Ajrin (nadasve hot i seksi Rejčel Mek Adams), koja bi trebalo da zaokupi svu njegovu pažnju.

Na stranu sa lošim balansom koji ovi likovi ostvaruju na platnu, film pleni dinamikom, sjajnom scenografijom, Daunijevom fantastičnom izvedbom koja lako šarmira i ponekim Ričijevim rediteljskim ličnim pečatima, valjda kao znak da ne smemo da ga zaboravimo ako ga progutaju mutne vode Holivuda.